AUDIO Procurio telefonski razgovor Lavrova i Sijarta: Šef mađarske diplomatije otkrivao tajne EU Rusima i primao instrukcije kome treba skinuti sankcije

U drugom razgovoru, sa zamenikom ruskog ministra energetike, Sijarto je rekao da čini sve da blokira paket sankcija EU i ponudio da pokuša da spasi ruske subjekte od sankcija, dodajući da i vlada Slovačke pomaže koordinisane napore Rusije i Mađarske. Razgovor je otkriven u okviru zajedničke istrage Insider sa FRONTSTORY, VSquare, Delfi Estonija i ICJK.

„Zovem na Ališerov zahtev“

Samo sat vremena nakon što je 30. avgusta 2024. stigao u Budimpeštu iz Sankt Peterburga, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto primio je poziv ruskog kolege Sergeja Lavrova.

Lavrov je rekao da su Sijartove izjave sa te posete prenete širom ruskih medija. „Da li sam rekao nešto pogrešno?“, nervozno je upitao Sijarto. „Ne, ne, ne. Samo su rekli da se pragmatično borite za interese svoje zemlje.“

Razlog Lavrovljevog poziva bio je konkretan zahtev: ruski oligarh Ališer Usmanov želeo je da njegova sestra Gulbahor Ismailova bude uklonjena sa liste sankcija EU, a Sijarto je obećao da će pomoći.

Usmanov, rusko-uzbekistanski tajkun, bogatstvo je stekao u rudarstvu, industriji, telekomunikacijama i medijima. Opisan je kao jedan od Putinovih omiljenih biznismena, sa „posebno bliskim vezama“ sa ruskim predsednikom.

„Gledajte, zovem na Ališerov zahtev i zamolio me je da vas podsetim da ste nešto radili oko njegove sestre“, rekao je Lavrov. „Da, apsolutno“, odgovorio je Sijarto.

„Zajedno sa Slovacima podnosimo predlog Evropskoj uniji da je skinemo sa liste. Sledeće nedelje ćemo to predati i kako počinje novi ciklus revizije, to će doći na dnevni red i učinićemo sve da je uklonimo.“

Lavrov je izrazio zadovoljstvo i zahvalio Sijartu na „podršci i borbi za ravnopravnost u svim oblastima“.

Nakon toga su razgovor nastavili kritikujući Evropsku uniju, posebno zemlje koje podržavaju Ukrajinu. Obojica su kritikovala tadašnjeg visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Đuzepa Borelja.

Lavrov ga je nazvao „najvećim razočaranjem“, dok ga je Sijarto podrugljivo opisao kao „evropskog Bajdena“. Pred kraj razgovora, Sijarto je pohvalio novo sedište Gasproma koje je posetio u Rusiji i dodao: „Uvek sam vam na raspolaganju.“ Sedam meseci kasnije, Ismailova je uklonjena sa liste sankcija EU.

Mađarski Kim Filbi

Ovaj razgovor između dvojice ministara, jedan od više njih u periodu 2023–2025, pokazuje izuzetnu bliskost između Sijarta, koji predstavlja članicu EU i NATO-a, i Lavrova, čija je država izvršila invaziju na evropsku zemlju i vodi hibridni rat protiv NATO-a.

Razgovori sadrže poverljive informacije o unutrašnjim diskusijama u Budimpešti i Briselu, koje su od velikog interesa za Kremlj.

Oni takođe predstavljaju jasan dokaz da Rusija stoji iza pokušaja Mađarske i Slovačke da oslabe sankcije EU protiv ruskih pojedinaca i firmi. Sijarto se u tim razgovorima pojavljuje kao izrazito podređen sagovornik.

Jedan visoki evropski obaveštajni zvaničnik rekao je da bi „svaki operativac pomislio da je ovo transkript obaveštajca koji rukovodi svojim agentom“. Transkripte i audio-snimke pribavio je konzorcijum medija: VSquare, FRONTSTORY, Delfi Estonija, The Insider i ICJK.

Spremnost Sijarta da deluje u interesu Rusije može objasniti zašto Moskva ulaže napore da Viktor Orban i njegova proruska stranka Fides ostanu na vlasti.

Prema istraživanjima, Orban zaostaje pred parlamentarne izbore 12. aprila, dok opoziciona partija Tisa vodi. Rusija, prema ranijim izveštajima, tajno pomaže njegovu kampanju.

Istovremeno, Orban sve više preuzima narative Kremlja – provocira Ukrajinu i optužuje opoziciju da radi za strane interese. Sijartova bliskost sa Lavrovom nikada ranije nije bila ovako jasno dokumentovana. On je redovno obaveštavao Lavrova o poverljivim razgovorima u EU. Na primer, 30. avgusta 2024. preneo mu je detalje sa sastanka Saveta EU za spoljne poslove.

„Bilo je ludilo kada je Landsbergis rekao da finansiramo 12% raketa“, rekao je Sijarto, misleći na litvanskog ministra. „Rekao sam mu: prijatelju, nisi u pravu – svi Evropljani finansiraju više, ne samo mi i Slovaci, već i vi koji kupujete rusku energiju preko Indije i Kazahstana.“

Landsbergis je kasnije potvrdio autentičnost razgovora i rekao da EU ima „krticu“, uporedivši Sijarta sa Kimom Filbijem, poznatim sovjetskim špijunom iz Hladnog rata.

Brisanje imena

Sijartov pokušaj da skine Usmanovljevu sestru sa liste nije bio jedini. Ismailova je uklonjena zajedno sa biznismenom Vjačeslavom Kantorom i ministrom sporta Mihailom Degtjarjovim.

Do toga je došlo nakon što su Mađarska i Slovačka zapretile blokadom produženja sankcija EU.

Diplomata EU rekao je da je sada konačno potvrđeno da ove zemlje prosleđuju informacije Moskvi.

EU mora svakih šest meseci jednoglasno da odluči o produženju sankcija, što Mađarskoj daje veliku moć – može blokirati sve ako se pojedina imena ne uklone. Mađarska i Slovačka obično počinju pregovore sa dužom listom, a zatim je smanjuju na nekoliko imena.

Ismailova je pod sankcijama više država, ali je Estonija ponovo uvela sankcije nakon njenog uklanjanja iz EU liste. Usmanov je povezan sa imovinom vrednom najmanje 3,4 milijarde dolara širom Evrope.

Njegovi advokati tvrde da sankcije nisu opravdane i da je kapital stečen legalno.

Borba protiv sankcija

Mađarska nije samo pokušavala da pomogne Usmanovu. U drugom razgovoru, Sijarto je ruskom zameniku ministra energetike Pavlu Sorokinu rekao da pokušava da „poništi“ paket sankcija EU protiv ruske „flote u senci“ – tankera koji zaobilaze sankcije.

Sijarto je ponudio i da ukloni ruske banke sa liste sankcija, tražeći od Moskve argumente kako bi to predstavio kao interes Mađarske. U telefonskom razgovoru sa Sorokinom 30. juna 2025. godine, Sijarto se žalio da EU odbija da mu pokaže dokumenta koja se odnose na predloženo sankcionisanje kompanije 2Rivers, firme sa sedištem u Dubaiju koja trguje ruskom naftom. „Zato što kažu da ne postoji jasan mađarski interes koji mogu da utvrde, pa Mađarska zbog toga pravno ne može da traži da budu skinuti sa liste“, objasnio je Sijarto nakon što ga je Sorokin pitao zašto je Budimpešta isključena iz tog procesa.

Prema navodima EU, 2Rivers, ranije poznat kao Coral Energy, bio je jedan od ključnih aktera u prodaji ruske nafte preko sopstvene „flote u senci“ tankera i prikrivanju porekla sirove nafte koja dolazi od ruskog državnog energetskog giganta Rosnjefta, koji je sada pod američkim sankcijama.

Potom je 2Rivers tu naftu prodavao po cenama višim od međunarodno ograničene cene nafte i tako ruskoj ratnoj mašineriji obezbeđivao ključne prihode. U decembru 2024. Velika Britanija uvela je sankcije kompaniji 2Rivers i njenoj mreži za trgovinu naftom. Nije jasno kakav bi interes Mađarska – država bez izlaza na more koja naftu dobija preko naftovoda – mogla da ima u pokušajima da sačuva operacije ruske „flote u senci“. Ali korist za Rusiju je očigledna.

Pošto je rekao da nije uspeo u slučaju 2Rivers, Sijarto je Sorokinu izneo detalje o tome dokle su stigli tada aktuelni pregovori o 18. paketu sankcija EU.

Mađarski ministar spoljnih poslova objasnio je ruskom zvaničniku da glasanje još nije stavljeno na dnevni red zahvaljujući odlaganju koje su isposlovale Mađarska i Slovačka, i da će to ostati tako dok EU ne pristane da „napravi izuzetak“ za te dve zemlje i da im „dozvoli da nastave da kupuju ruski gas i naftu“. Evropska komisija predložila je 18. paket sankcija 10. juna 2025, ali je Sijarto 23. juna javno saopštio da ga Mađarska i Slovačka blokiraju.

Zvanično je tvrdio da je to „odgovor na planove Evropske unije da postepeno obustavi uvoz ruske energije“. Međutim, u razgovoru sa Sorokinom nedelju dana kasnije, Sijarto je sasvim drugačije govorio o stvarnim aktivnostima i ciljevima Mađarske u Briselu.

Sijarto je rekao Sorokinu da se bori protiv čitavog paketa sankcija i da pokušava da spase što više ruskih subjekata.

„Dajem sve od sebe da to bude povučeno. Stvar je u tome da sam već skinuo 72 [subjekta] sa spiska, a bilo ih je 128. Pokušavam da nastavim, ali moram da kažem da je to u interesu Mađarske“, rekao je Sijarto. Iz razgovora nije jasno na kojih se tačno 72 i 128 ruskih subjekata Sijarto pozivao.

„Ako oni [Sorokinovi saradnici] mogu da mi pomognu da utvrdim direktne i negativne posledice po Mađarsku, bio bih im veoma zahvalan“, dodao je, „jer ako budem mogao da pokažem nešto takvo, to bi mi otvorilo sasvim drugačiju mogućnost.“

Ovaj razgovor pokazuje da mađarski ministar spoljnih poslova ne koristi samo argumente koje je sastavila ruska strana kada pokušava da ublaži kaznene mere EU protiv Rusije – već ih aktivno traži od ruskih zvaničnika.

Prema Kingi Redlovskoj, vodećoj stručnjakinji za sankcije i direktorki CFS Europe pri londonskom tink-tenku RUSI, „pravno gledano, i dalje je politički legitimna osnova da država članica uskrati saglasnost u sistemu koji počiva na jednoglasnosti.

Mađarska ovakvom argumentacijom postiže dvostruki cilj. U unutrašnjoj politici, to Viktoru Orbanu omogućava da ojača antiukrajinski narativ.

Na nivou EU, to joj daje polugu da izvuče ustupke u nepovezanim oblastima, poput evropskih fondova ili sporova oko vladavine prava.“ Iako ova strategija može pomoći Orbanu i njegovoj uzdrmanoj vladi, omogućavanje agresivnom susedu da zauzme i zadrži još više suverene evropske teritorije direktno je suprotno interesima Mađarske.

„Slabljenje sankcija rizikuje da ojača rusku ratnu ekonomiju, podrivajući šire bezbednosne interese svih članica EU, uključujući i samu Mađarsku.“ Razgovor između Sijarta i Sorokina dotakao se i ruskih banaka koje su bile na meti 18. paketa sankcija EU. „[P]ošaljite mi imena tih banaka, mogu da proverim da li su na listi ili nisu, proveriću pravni osnov i onda ću učiniti sve što mogu“, rekao je Sijarto Sorokinu. „Znam da žele da stave Banku Sankt Peterburg na listu, što sam uspeo da sprečim; hteli su i da stave na listu još jednu banku povezanu sa projektom Paks, i uspeo sam i nju da skinem.“ Posle višenedeljnih odlaganja koje su izazvale Mađarska i Slovačka, Evropska unija je konačno usvojila 18. paket sankcija 18. jula 2025. Kompanija 2Rivers bila je obuhvaćena tim paketom, što ju je navelo da započne proces gašenja.

Te mere takođe su zadale ozbiljan udarac ruskoj „floti u senci“ i njenim pokušajima da zaobiđe sankcije na naftu. Ipak, ostaje nejasno koliki bi učinak tih sankcija bio da nije bilo Sijartovih pokušaja da ih oslabi. U martu 2026. godine, Washington Post je objavio da je Sijarto redovno telefonom delio informacije sa Lavrovom tokom pauza u pregovorima EU, gotovo u realnom vremenu. „Godinama je praktično na svakom sastanku EU Moskva sedela za stolom“, rekao je jedan evropski bezbednosni zvaničnik za taj list, koji, međutim, nije imao doslovne transkripte tih razgovora. Poljski premijer Donald Tusk i bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis gotovo odmah su potvrdili navode Washington Posta. „Vest da Orbanovi ljudi u detalje obaveštavaju Moskvu o sastancima Evropskog saveta ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Već dugo smo to sumnjali.

To je jedan od razloga zašto uzimam reč samo kada je to krajnje neophodno i govorim samo onoliko koliko je nužno“, napisao je Tusk na mreži X. U martu 2026. Politico je objavio da „EU ograničava protok poverljivog materijala prema Mađarskoj i da se lideri sastaju u manjim grupama“. Mađarska vlada je takve izveštaje odbacila kao „proukrajinsku propagandu“, dok je Sijarto, koji je priznao da često komunicira sa Lavrovom, rekao da je tekst Washington Posta o njegovom navodnom odavanju informacija „lažna vest“. Izgleda, međutim, da se ta strategija Mađarskoj vraća kao bumerang. Sijarto je nedavno izviždan na jednom predizbornom skupu, gde su mu dovikivali „izdajnik“ i „ruski špijun“. Sve što je besni Sijarto uspeo da uzvrati bilo je da bi oni morali da plaćaju tri puta više za gas i naftu da to ne dolazi iz Rusije.

Mađarsko mešanje u sankcije

Ni Lavrov ni Sijarto nisu odgovorili na zahteve za komentar povodom ove istrage. Mađarsko mešanje u politiku sankcija EU počelo je već nekoliko meseci nakon ruske invazije punog obima, a ono što je počelo kao niz pojedinačnih veta tokom četiri godine preraslo je u sistematsko, poluinstitucionalizovano lobiranje za ličnosti povezane sa Kremljom – kojem se kasnije priključila i Slovačka. U junu 2022. Mađarska je držala kao taoca čitav šesti paket sankcija EU – uključujući i istorijski delimični embargo na rusku naftu – sve dok patrijarh Kiril, bivši agent KGB-a i poglavar Ruske pravoslavne crkve, nije uklonjen sa liste, uz ličnu intervenciju premijera Viktora Orbana pod izgovorom „verskih sloboda“.

Od 2022. nadalje, Mađarska je takođe počela da blokira ponovljene pokušaje Letonije da na listu sankcija stavi Iskandera Mahmudova i Andreja Bokareva – milijardere i suvlasnike kompanije Transmašholding, proizvođača komponenti za borbena vozila pešadije još od početka rata. Letonske diplomate taj potez pripisale su postojećim zajedničkim poslovima Transmašholdinga u Mađarskoj sa firmama povezanim sa čovekom koji će kasnije postati mađarski ministar odbrane, Krištofom Salajem-Bobrovnickim. Puni značaj te zaštite postao je još jasniji u martu 2026, kada su The Insider i Der Spiegel otkrili da je Bokarev bio „ideološki arhitekta i glavni finansijer“ Centra 795 – tajne uprave za atentate osnovane naredbom ruskog Generalštaba u decembru 2022, koju čine elitni veterani GRU i FSB i koja je smeštena unutar koncerna Kalašnjikov kako bi koristila njegove platne spiskove i objekte kao paravan.

U februaru 2024. Mađarska nije uspela u pokušaju da sa liste pojedinačnih sankcija skine oligarhe Usmanova, Kantora i Nikitu Mazepina – bivšeg vozača Formule 1 i sina Dmitrija Mazepina, tajkuna iz oblasti đubriva i hemijske industrije. Već sledećeg meseca, Slovačka je uspela da obezbedi uklanjanje Jozefa Hambaleka, slovačkog državljanina i evropskog vođe ruskog nacionalističkog moto-kluba Noćni vukovi, u onome što je opisano kao trgovina uslugama: Slovačka je podržala širi mađarski spisak, a zauzvrat je Budimpešta podržala uklanjanje Hambaleka.

U septembru 2024. Mađarska je konačno uspela da sa liste ukloni Nikitu Mazepina, dok je sa liste skinuta i Violeta Prigožina – majka pokojnog vođe grupe Vagner Jevgenija Prigožina – iako nema naznaka da je to učinjeno na zahtev Mađarske. U decembru 2024. Mađarska je ponovo spasla patrijarha Kirila od sankcija, zajedno sa ruskim ambasadorom pri UN Vasilijem Nebenzjom.

U februaru 2025. Mađarska je tokom pregovora o 16. paketu sankcija EU izdejstvovala još jedno izuzeće za Kirila, a od sankcija je spasla i Ruski olimpijski komitet i dva ruska fudbalska kluba – CSKA iz Moskve i FK Rostov. Vlada Viktora Orbana je zatim, uz podršku Slovačke, uspela i u već pomenutom uklanjanju Kantora, Degtjarjova i Ismailove sa liste sankcija EU u martu 2025.

U februaru 2026. Mađarska je u potpunosti stavila veto na čitav 20. paket sankcija – prvi put da je Budimpešta otišla tako daleko – blokirajući nove restriktivne mere koje su bile namenjene obeležavanju četvrte godišnjice invazije, pozivajući se na spor oko toka nafte kroz naftovod Družba. I Viktor Orban i Robert Fico koriste pitanje prekida dotoka kroz Družbu za unutrašnju političku kampanju.

Najskorije, u martu 2026, Slovačka je zapretila vetom na šestomesečno produženje čitave postojeće liste pojedinačnih sankcija ukoliko Usmanov i Fridman odmah ne budu uklonjeni. Međutim, diplomate EU su ono što je usledilo opisale kao jedan od najčudnijih obrta kojima su prisustvovali: Bratislava je odustala, a da nije uspela da izdejstvuje uklanjanje nijednog od njih. Mađarska je, takođe, povukla svoju listu od sedam imena.